Improvizacija – put ka slobodi

Reč improvizacija potiče od francuske reči improvisation. Označava ono što je stvoreno  ili učinjeno bez pripremanja, da bi zadovoljilo trenutne potrebe (govor, stihovi, igra, gluma, muzika). Takođe se može odnositi i na neki površno urađen posao, tj. privremeno rešenje problema. Tako kažu profesori Ivan Klajn i Milan Šipka, u svom Velikom rečniku stranih reči i izraza.

U svakodnevnom životu, koristimo ovu reč veoma često, u raznim situacijama. Gotovo uvek, ona ima neki pozitivan kontekst. Kada se zamrsimo u kojekakvim problemima, neretko improvizacijom nalazimo rešenje. Ono čak ume da bude i jedno od sretnijih, u datom momentu. Improvizujemo u nedostatku ljudi, određenih sredstava, alata i sl. kako bismo ipak postigli željeni cilj.

Kadrovci, od svih vežbi kojima se bavimo na našim druženjima, najviše vole improvizacije. Tako je već generacijama unazad. U ovom slučaju, njihov zadatak je da uz minimum zadatih okolnosti, nekad i karaktera, izgrade što zanimljiviju i uverljiviju situaciju, glumačkom igrom. Ushićenje je uvek prisutno u ovim minutima našeg časa. Zato što imaju potpunu slobodu da koriste svoje telo, glas i maštu. Zato što se igraju celim svojim bićem.

Sloboda kao izbor

Dešava se ponekad, da prevelika sloboda bude i neka vrsta kočnice. Kao i u životu. Onda je potrebno pomoći oko nekih detalja. Otvoriti im eventualne  mogućnosti. Mada, insistiramo da oni sami ulože trud kako bi savladali prepreku. Prirodno, dešavaju se i oni trenuci kada prosto nema inspiracije, i ne može se na silu stvarati.

Pojam slobode je posebna, filozofska tema. Da li je za čoveka uopšte ima ili ne, kroz istoriju su se bavili mnogi veliki filozofi, pisci, umetnici,… I mi, obični  ljudi to pitanje postavimo sebi  mnogo puta u životu.

Slobodu izbora, koji nam je dat, ne možemo opovrgnuti. Kako ćemo živeti tu našu slobodu, umnogome zavisi od nas. Ali, i od mnogih drugih faktora – porodice, bliskog okruženja, društva, kulturoloških odrednica (…)

Sigurno je da je svaki čovek rođen kao slobodno biće i da je slobode željan. Koliku slobodu, u svim segmentima života svako ponaosob može zaista osvojiti, to je kompleksno pitanje. Obzirom na to da smo kao društvene jedinke usmereni jedni na druge, zavisimo od raznih činilaca. Različiti smo. Imamo drugačije poglede na svet. Ali svi mi imamo iskonsku potrebu  da slobodno mislimo, govorimo, krećemo se, delamo onako kako smatramo da je ispravno. Tada se osećamo živim.

Upravo zato i naše, najdraže vežbe improvizacija imaju ovakav status. Iako ih karakteriše odsustvo plana, one uvek imaju čvrst temelj i povod. Svaka situacija za imrovizovanje je pažljivo odabrana i usmerena. One su možda i najbolje sredstvo ka osećanju, makar i trenutne slobode. One nam daruju tu važnu potvrdu, da možemo, kroz igru da se preselimo u koji god svet, da budemo ko god želimo. Na kraju, da otkrijemo, naučimo i prihvatimo mnogo toga o sebi i drugima. Potpuno slobodno i istinito.

Koji ćemo put odabrati, to ipak zavisi isključivo od nas samih.