Gluma, kao stub dramskih umetnosti, jedna je od retkih umetničkih grana koja je direktno primenjiva u gotovo svim sferama životnog delovanja.
Ne postoji čovek koji se bar na trenutak u svom životu nije koristio nekim od glumačkih sredstava i izraza, svesno ili nesvesno.
Bilo da je u pitanju neka vrsta javnog nastupa, bezazlena imitacija u društvu, pretvaranje u svrhu izbegavanja istine, ili pak laži (kakogod ono bilo motivisano), razne igre sa decom i tako dalje… Zaista, veliki je broj situacija u kojima su ljudi skloni glumi.
Neretko čujemo i izgovaramo glagol glumiti, a bogami i glumatati.
Šta glumiš, ti?!
– Nepoznati autor
Ne glumataj! (Ovaj izvedeni glagol čak se i u struci koristi u svrhu vrlo negativne kritike!)
Veoma je zanimljivo to što se ovi glagoli upotrebljavaju, uglavnom u negativnom kontekstu.
Sa druge strane, skoro svaki čovek voli da bude centar pažnje svoje okoline, makar na pet minuta. Scena i kamera su ipak nešto drugo. Mnogi ih se plaše, ili potajno priželjkuju. Ipak, niko nije ravnodušan prema glumi!
Gluma – paradoks umetnosti
Glumci su jedini umetnici, večito obožavani i omraženi u isto vreme. Od davne prošlosti bili su progonjeni, degradirani i doživljavani kao nepoželjni u bliskom okruženju. Danas je njihov položaj značajno promenjen, ali i dalje izazivaju taj paradoksalan odnos od strane ljudi. Prosto, glumcu se ne veruje baš tako lako!
Iz nekog ugla gledano, to je i razumljivo. Gluma je laž u koju verujemo. Slatka laž koja traga za istinom!
Glumac nam uz pomoć dramskog pisca, ili scenariste i drugih jednako važnih stvaraoca i pomoćnih radnika, otkriva nove priče i ljudske sudbine koje čovek u zemaljskom životu doživljava. On ima dar da nam bezrezervno pruži najtananiju paletu emocija, igrajući likove kakve u stvarnosti srećemo, ili ne. One koji su živi i postojani – udahnuti njegovim bićem i maštom. Njegovo delovanje je trenutno, kao i muzika. On se uvlači u kožu svojih likova i udiše im novi život.
Kroz razne uloge prepoznajemo i uočavamo realno moguće međuljudske odnose i životne istine. Jedan pozorišni komad, ili film ima za cilj postavljanje pitanja i otkrivanje eventualnih odgovora na temu kojom se bavi.
Pažljiv gledalac će uvek tačno oceniti nameru reditelja, kao glavnog mesije samog pisca. Zato je produkt glumca trenutno delotvoran, kada je istinit, odnosno uverljiv. Neiskrena i neuverljiva gluma svakako ne provocira gledaočevo razmišljanje, a kamoli emocije.
Uopšte uzevši, fenomen glume je ogromno neistraženo polje i ono će uvek to i biti, jer njegov odredilac je čovek. A ljudska priroda je okean na kugli umetničkog delovanja.